"Cvet uspeha za žene zmajeve" - Udruženje poslovnih žena Srbije dodelilo priznanja
28.01.2008.
Udruženje poslovnih žena Srbije, na prvom radnom sastanku u 2008. godini, uručilo je priznanja dobitnicama nagrade "Cvet uspeha za ženu zmaja". Tako su se svi zajedno podsetili žena čiji je rad u prošloj godini značajno obeležio različite oblasti - od proizvodnje do kulture.
Afrodita Bajić, vlasnica modne kuće "Afrodita Mode Collection", i Ružica Đurđević, vlasnica preduzeća "Intermehanika" iz Smedereva, koje se bavi remontom kočionih uređaja na železnicama, podelile su na nagradu u kategoriji "Najmodel zapošljavanja".
Nagrada za najevropskiju firmu je takođe podeljena i dobile su je Jasmina Knežević, vlasnica beogradske opšte bolnice "Bel medic" i Behdž ida Duštinac, vlasnica preduzeća "Subex" iz Novog Pazara, koje se bavi proizvodnjom testenina, uglavnom raznih vrsta pita. Specijalnu nagradu dobile su Slađana Pantović, vlasnica kompanije "PS Fashion" iz Čačka, Madlena Cepter, vlasnica opere i pozorišta "Madlenianum", kao i dizajnerka Dragana Ognjenović.
Predsednica Udruženja poslovnih žena Sanja Popović-Pantić je podsetila da je poseban izazov bio dodela nagrade Slađani Pantović.
- U našim rukama našla se prijava firme koja zapošljava čak 290 žena, a čija je vlasnica mlada žena, majka četvoro dece. Zato smo odlučili da joj dodelimo specijalnu nagradu za doprinos zapošljavanju u lokalnoj sredini i uspešno usklađivanje karijere i porodice - objasnila je Popović-Pantić.
Članicama udruženja se predstavila i 16-godišnja Živka Stanković iz Obrenovca, koju Udruženje stipendira već neko vreme. Mlada Obrenovčanka je učenica Ekonomske škole, a prošle godine je pobedila na republičkom takmičenju iz matematike.
Kako su istakle članice Udruženja poslovnih žena, ona ima potencijal za preduzetništvo, što je jedan od razloga zbog kog i dobija stipendiju.
Živka Stanković je sa još nekoliko svojih drugara osnovala preduzeće "Tintrade" koje se bavi filmskom produkcijom, izradom nakita i etno proizvoda.
Predavanja u organizaciji Hemofarmlogice i opšte bolnice Bel Medic
Individualni sistematski pregledi - nova usluga Opšte bolnice "Bel Medic" od 2008.
09.11.2007.
Jasmina Knežević, direktor "Bel Medic" , najavila je da će ova bolnica tokom 2008. godine organizovati za sve zainteresovane kompanije individualne sistematske preglede svakog zaposlenog. U Australiji je praksa, kako je navela ona, da se prema anamnezi svakog zaposlenog prave individualni sistematski pregledi.
- Mi ćemo takvu praksu uvesti 2008. godine - navela je ona.
Ona je na sastanku Slovenačkog poslovnog kluba koji je održan sinoć (8. novembar 2007. godine) u hotelu "Continental" izjavila da su sistematski pregledi za decu i odrasle već aktuelni u ovoj privatnoj klinici.
- Preduzeća u Srbiji sve više finansiraju i obezbeđuju zaposlenima sistematske preglede. Naša iskustva pokazuju da osim stranih, domaće kompanije sve više ulažu u zdravlje zaposlenih - objasnila je ona i dodala da se zavisno od profila firme formiraju i specifični sistemski pregledi za sve zaposlene u preduzećima.
Ona je na sastanku navela da je lekarska ordinacija "Bel Medic" osnovana 1995. godine, 2001. prerasla je u polikliniku, a Opšta bolnica postaje 2005. godine.
Knežević je navela da se "Bel Medic" nalazi na tri lokacije u Beogradu, ima 60 stalno zaposlenih i 100 konsultanata.
Poliklinički deo nalazi se u Ulici Viktora Igoa 1, u Koste Jovanovića 87 smešteni su bolnički deo, operaciona sala, rentgen kabinet, fizikalna medicina i stomatologija, a u hotelu "Continental" nalazi se ordinacija opšte medicine.
Privatna lekarska praksa, dobro je iskoristila ono što državno zdravstvo nije umelo, ili zbog manjka komfora nije ni moglo da ponudi - pružanje usluga strancima koji žive i rade u Srbiji.
Tako su privatne ordinacije i specijalne bolnice postale glavne karike prilično razgranate mreže zdravstvenih ustanova, gde se zbrinjavaju nosioci dopunskog, privatnog ili inostranog osiguranja.
Dr Jasmina Knežević, generalni menadžer "Belmedika" seća se da je pre šest godina sada razrađen sistem, a tada pionirski projekat, pružanja medicinskih usluga sa naplatom "preko" banke korisnika, bio prilično rizičan. Nije se znalo da li će osiguranje da prizna uslugu i da li će ona uopšte biti naplaćena.
- Sada sarađujemo sa 12 stranih zdravstvenih osiguranja - navodi dr Knežević. - U međuvremenu su se pojavile i domaće kuće koje nude dopunsko ili privatno zdravstveno osiguranje, ali one idu na to da obore cene naših usluga, što nama, razumljivo, nije u interesu. Jer, opremu i potrošni materijal nabavljamo po svetskim cenama.
Svesna da država neće da se odrekne obaveznog zdravstvenog osiguranja, naša sagovornica smatra da je sadašnje rešenje - razdvojeno državno i privatno zdravstvo - u ovom trenutku i - najbolje. U prilog tome navodi činjenicu da se privatni sektor još nije dovoljno razvio, da bi mogao da odgovori svim zahtevima vrhunske medicine kakvi su, recimo, kardiohirurgija, onkologija...
- Kada RZZO bar jedan deo osnovnog paketa usluga ugovori sa privatnicima, napraviće pomak nabolje u našem zdravstvu - kaže dr Knežević. - Ne treba međutim, praviti razdor između državnog i privatnog sektora, jer zajedno bi, ako budemo pametni i organizovani, mogli dobro da iskoristimo potencijal našeg zdravstva. U regionu važimo za vrsne lekare. Imamo veliki fond znanja i, ako ga prepoznamo kao izvozni artikal, bićemo superiorni u čitavom regionu. Ono što je počelo sa plastičnom hirurgijom, i stomatologijom u međuvremenu se proširilo na kompletnu medicinu. Ljudi u svetu sada idu tamo gde je usluga jeftina, a kvalitetna. U tome leži naša velika šansa.
PORODIČNA ORDINACIJA
U "BELMEDIKU", koji sada radi na tri lokacije, ima 50 stalno zaposlenih i 120 lekara konsultanata, opredelili smo se za koncept porodične ordinacije - navodi dr Jasmina Knežević. - Medicina je toliko napredovala da jedan lekar ne može da porađa, leči decu, zašiva rane. Naš koncept je da pacijenta po potrebi pregledaju specijalisti, ali istoriju bolesti pokušava da sagleda internista, koji je kod nas u stalnom radnom odnosu. Taj koncept jako dobro funkcioniše.
STANDARDI
PRE 12 godina lekar privatnik ovde je doživljavan maltene kao državni neprijatelj, a privatna lekarska praksa je bila nešto sumnjivo, čega se treba kloniti - seća se dr Jasmina Knežević, pedijatar. Sada je mnogo toga drugačije, privatni sektor je još daleko od savršenstva, ali se kvalitet usluga privatnika ne osporava. Od stranih kompanija, koje nam poveravaju zdravstvenu brigu o svojim zaposlenima, mnogo smo naučili. Oni su vrlo zahtevni u standardima.
Dr Jasmina Knežević, vlasnik privatne opšte bolnice Bel Medic
KAD LEKAR POSTANE PREDUZETNIK
Od 1995. godine do danas dr Knežević prešla rizičan put od male iznajmoljene ordinacije do privatne opšte bolnice od 600 kvadratnih metara
Vlasnica privatne opšte bolnice Bel Medic dr Jasmina Knežević, školski je primer da se bez rizika ne može uspeti i profitirati. U nesigurnim devedesetim napustiti visokocenjen i siguran posao i upustiti se u potpunu neizvesnost, bila je velika hrabrost. Od 1995. godine do danas dr Knežević je prešla rizičan i nimalo lak put od male iznajmljene ordinacije do privatne opšte bolnice od 600 kvadratnih metara na četiri nivoa na Voždovcu i još dve dodatne ordinacije u drugim delovima grada.
U vreme kada je odlučila da se upusti u privatne vode dr Knežević je bila načelnik odeljenja specijalne dečje bolnice za plućne bolesti na Dedinju. Posle 15 godina rada, smatrala je da je atmosfera nepovoljna za kreativan rad i da nema uslove da iskaže sve svoje potencijale, pa je odlučila da nešto promeni.
Timski rad
Privatna lekarska praksa je do 1989. godine u Srbiji bila zabranjena usled nepostojanja zakonske regulative. Nekoliko godina kasnije, još uvek je bilo revolucionarno biti „privatni lekar“. Jasmina Knežević, odrasla u lekarskoj porodici koja se u njenoj ranoj mladosti iz Čačka preselila u Beograd, i sama već cenjeni lekar, odlučila je da sa suprugom rediteljem uzme i posao i život u svoje ruke.
„Privukla me je mogućnost koja se ukazala... Jednoga dana sam videla oglas u novinama u kom stomatolog traži lekare da sa njima podeli prostor. U tom trenutku to je bila prihvatljiva ponuda, pa smo počeli da radimo. Imali smo samo jednu ordinaciju, čekaonicu smo delili sa stomatologom. Odmah smo počeli da radimo 24 sata sa većim brojem lekara“, seća se početka doktorka Jasmina.
Pošto je naša sagovornica do tada bila bolnički lekar imala je potrebu za timskim radom, pa je već na početku bilo troje-četvoro zaposlenih. Dobro obučeni ljudi su preko telefona uzimali anamnezu i onda odlučivali ko će od zaposlenih najbolje da reši problem pacijentu. Posle dve godine uspešnog rada, usledila je faza širenja. U ulici Viktora Igoa počela je da radi poliklinika Bel Medic. To se uzbrzo pokazalo kao uspešan poslovni potez, pa je sledeći korak bio veći – opšta bolnica Bel Medic na četiri nivoa, sa osam bolničkih kreveta, 50 stalno zaposlenih i više od 120 eminentnih konsultanata.
„Posle nekoliko godina rada shvatili smo da nam je i poliklinika mala, pa smo 2005. godine krenuli u veliki posao pravljenja bolnice. Trudila sam se da ambijent podseća na prvi jer se pacijentima jako dopala kombinacija klasičnog enterijera i modernih aparata. Sada funkcionišemo na tri lokacije – bolnica kod Zvezdinog stadiona, poliklinika na starom mestu i ordinacija u hotelu Interkontinental“, ističe sagovornica e magazina.
Značajan pomak u radu je činjenica da su sve tri lokacije kompjuterski umrežene. Druga novina su identifikacione kartice sa istorijom bolesti i zdravstvenim dosijeom pacijenata koje se Bel Medicu odnedavno probno koriste. Time je stavljena tačka na beskonačno donošenje starih nalaza, vucaranje papira i diktiranje podataka.
Ravnopravnost samo na papiru
Kao privatan lekar i žena preduzetnik, dr Knežević kaže da je osnovni problem to što ravnopravnost između državne i privatne prakse postoji samo na papiru. Privatni lekari imaju problem sa izdavanjem recepata, a zahtev za bolovanje ne mogu da izdaju bez potvrde nekoga iz državne institucije.
Nepoverenje koje tu postoji dr Knežević smatra neprihvatljivim i nejasnim jer je mala verovatnoća da bi neko zloupotrebio svoj položaj pored zakonskih sankcija koje postoje.
„U privatnom sektoru postoji velika odgovornost, stalno ste izloženi sudu javnosti. Najveći problemi su nemogućnost pisanja recepata i otvaranja bolovanja. Lekarske potvrde za zapošljavanje ili polaganje vozačkog ispita ljudi mogu da uzmu samo u državnim ustanovama. Zatim, svaki pregled u privatnoj ustanovi morate da platite bez obzira na socijalno osiguranje koje u mnogim zemljama u okruženju pokriva osnovni paket pregleda uz mogućnost doplate ukoliko postoji razlika u luksuzu. Pre ili kasnije to će i kod nas morati da se promeni, a lično smatram da je to logičan tok stvari“, objašnjava naša sagovornica.
Ona se nada da će uskoro pacijenti prestati da plaćaju duplo. Takođe, svako ko želi posebnog lekara koji će mu se maksimalno posvetiti, svako ko želi da ultrazvuk uradi u tri sata noću i svako ko želi luksuz – moraće da plati.
Doktorka Knežević naglašava da su medicna i bolest nepredvidivi jer zavise od mnogo faktora. Zato se, prema njenim rečima, u Bel Medicu trude da u svakom trenutku rizik smanje na minimum. Svi zaposleni su pre nego što su počeli da rade imali po nekoliko treninga počevši od poslovne komunikacije do upoznavanja sa svim pravilima poslovnog života. Već pet godina imaju međunarodne ISO sertifikate o standardima, pa u skladu sa tim proveravaju i testiraju zaposlene da li poznaju sva neophodna pravila i procedure.
Besplatna konkurencija
„Ako se privatna lekarska praksa posmatra iz preduzetničkog ugla, situacija je vrlo interesantna – konkurencija nam je besplatno državno zdravstvo. Ni u jednoj drugoj oblasti nemate takvog konkurenta. Zato morate da budete mnogo bolji od konkurencije jer nije važno samo da pacijent ne čeka. Borimo se dobrom organizacijom, dobrim izborom doktora, mogućnošću da pacijent sve završi na jednom mestu i održavanjem kontakta sa njima radi provere zdravlja“, kaže dr Knežević.
U lekarsko-rediteljskom braku od 23 godine i zajedničkim snagama pokrenutom biznisu, glavnu ulogu igra ova energična i preduzimljiva Jasmina, između ostalog i član Udruženja poslovnih žena. Kako kaže, ova organizacija želi da pokrene žene i ohrabri ih na preduzetništvo jer smatra da su one veliki potencijal. Stav Udruženja je da će društvo mnogo izgubiti ako to ne iskoristi, jer 51 odsto stanovništva čine žene. Njima treba podrška pošto, obično, nemaju početni kapital.
Razočarani roditelji
Na svakom početku uvek ima puno problema, ali ih ne treba posmatrati kao nerešive. Dr Knežević je i sama još na početku nailazila na prepreke počevši od roditelja, lekara starog kova, kojima je njen odlazak u privatni sektor sa dobrog mesta u državnoj bolnici bio velika trauma. Roditelji doktorke Knežević koji su na našu sagovornicu imali puno uticaja, bili su zadovoljni tek kada su se pokazali prvi efekti rada.
U svemu tome, Jasmini Knežević je podrška muža Milana bila neizmerna. Kako nam je rekla, upoznali su se na žurci kod sadašnje kume i ističe da bez njega posao ne bi mogao da funkcioniše i pored svih žrtava koje je kvalitet njihovog života podneo zbog posvećenosti poslu. Ranije su, s obzirom na to da je suprug dokumentarista i jedan od osnivača legendarnog časopisa „Galaksija“, puno putovali, a sada za to više nemaju vremena.
Osim posla, njihova zajednička aktivnost je i izdavanje časopisa „Planeta“ za popularizaciju nauke i izdavaštva koji je Ministarstvo nauke proglasilo časopisom od posebnog značaja. To nisu profitabilne novine, već kako kaže naša sagovornica, njihov skroman doprinos zajednici. Bračni par Knežević radi i edukativne seminare čiji je cilj podizanje nivoa znanja među lekarima u zemlji.
Poverenje najvažnije
Prema rečima dr Knežević, pacijente u opštoj bolnici Bel Medic zadržavaju posvećenošću i angažovanjem. Ona kaže da su vremena nepoverenja prema lekarima iz privatnih ustanova prošla i da je, konkretno bolnica Bel Medic, već zauzela ozbiljnu poziciju.
„Bezrezervno angažovanje nam se vratilo na dobar način. Stekli smo i poverenje stranaca koji žive u Srbiji, ali je to bio dugotrajan proces. Oni su se ranije lečili u Budimpešti ili Beču i tek posle nekoliko godina provera i ispitivanja uspeli smo da ih pridobijemo za pacijente“, kaže sagovornica e magazina.
Standardi i zahtevi su visoki i pod stalnom su lupom, ali kako zaključuje dr Knežević, to je veoma dobro jer opuštanju u medicini nema mesta! Medicina je stalna borba u kojoj se greške ispravljaju teško, češće nikako. „U toj borbi jedino što vam je potrebno jeste poverenje da ste u sigurnim rukama. Ako je drugačije, ta borba gubi smisao“.
Pedijatrija na prvom mestu
Opšta bolnica Bel Medic ima osam kreveta, operacionu salu, intenzivnu negu i mnogo ordinacija. Kako kaže dr Jasmina Knežević, ključne oblasti su pedijatrija, interna, ginekologija i hirurgija, ali postoje i ostale.
„Na prvom mestu su nam pedijatrija i odeljenje za internu medicinu, zatim ginekologija i hirurgija, ali pokrivamo i stomatologiju, fizikalnu medicinu i druge grane. Pedijatrija je moja oblast, pa sam tu umela da odaberem najbolje ljude. Posle velike selekcije došli smo do odličnog tima lekara iz svih oblasti“.
Posvećeni doktori
Dr Knežević se seća da je Bel Medic počela da radi sa polovnom opremom koju je kupovala od drugih privatnih ustanova i da tek sada, posle gotovo 12 godina rada, mogu da kupe ozbiljnu opremu. Međutim, naglašava da u medicini nisu dovoljni samo aparati.
„Nije ključ uspeha samo kupovina dobre mašine. Naš razvoj je išao drugačijim putem. Pošla sam od teze da pacijentu nedostaje pravi posvećeni doktor koji će da ga sasluša, dobro pregleda i sa osnovnim aparatima reši 90 odsto problema. To je bio naš osnovni način sticanja novca. Kada nam je i trebao neki aparat koji nismo mogli da kupimo, pacijenta smo vodili kod drugog privatnika koji ga je imao. Autentično smo kretali od malog kapitala i tako rešavali probleme. Posao je kasnije donosio veći kapital“.
Izbor za Superbrendove Srbije
Novembar 2006.
Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, dnevni ekonomski list PREGLED i
Privredna komora Srbije, po treći put organizovali su akciju "Najbolje
robne marke Srbije", koja ima za cilj da promoviše jake domaće robne i
korporativne brendove i da utiče na svest potrošača da se pri kupovini
opredele za domaći proizvod ukoliko je po kvalitetu, dizajnu, ceni i
drugim parametrima konkurentan stranim proizvodima. Ova značajna i
prestižne akcija, korisna je i za razvoj srpske privrede jer su privrede
jake onoliko koliko imaju jake kompanije i brendove.
Nagrade su uručene u Skupštini grada 20. decembra 2006. godine.
U akciji se predstavljaju i korporativni brendovi (kompanije) i proizvodi
(robne marke) koji su prepoznatljivi i poznati na tržištu
Akcija "Najbolje robne marke Srbije" sastavni je deo akcije KUPUJMO
DOMAĆE, čiji je cilj da utiče na svest potrošača i da doprinese stvaranju
jakih domaćih brendova i podizanju konkurentske sposobnosti naše privrede.
Pored najboljih domaćih robnih marki, u ovoj godini su izabrani i najbolji strani brendovi u Srbiji, a osnovni kriterijum izbora je doprinos razvoju srpske privrede sa
stanovišta investiranja, zapošljavanja domaće radne snage i korišćenja
domačih resursa.
Vlasnica i direktorka klinike Bel Medic, postavila je nove standarde u zdravstvu, cime je zasluzila prestizno priznanje Evropskog pokreta u Srbiji za 2003. godinu
K
ad sam pitala zasto baš Bel Medic i zasto baš ja, kad u Srbiji ima jos toliko drugih kompanija koje su pokazale bolje ekonomske rezultate u ovoj godini, i daleko uspešnijih menadžera nego što sam ja, u Evropskom pokretu su mi odgovorili da se doprinos meri stepenom integrisanja evropske ideje u našu sredinu. Pri tom su me naučili da se menadžer i preduzetnik razlikuju po tome što ovi prvi idu već ucrtanim putem, dok preduzetnik stvara nešto novo i na svoj specifičan način kreira jedan prepoznatljiv brend, postavlja nove standarde na specifičan način", objasnila nam je dr Jasmina Knežević, direktor i vlasnik privatne klinike Bel Medic iz Beograda, koja je nedavno ponela titulu ,,Najevropljanin 2003. godine" u Srbiji u oblasti preduzetništva.
U predahu izmedu pregleda mališana koji imaju pulmološke smetnje, naročito onih koji imaju probleme sa astmom i obaveza koje joj se nameću kao direktoru ove lekarske ordinacije, dr Knežević je pristala da za Reporter govori o svojoj ideji da u zemlji koja je bila u izuzetno teškoj situaciji uhvati korak sa svetom tako što će započeti „nešto" što će preneti evropski duh i pristup poslu u našu sredinu.
Dr Jasmina Knezevic
Rodena je u Šapcu, u porodici u kojoj su se oba roditelja bavila medicinom. Ljubav prema pedijatriji nasledila je od oca. Podršku u poslu kojim se bavi ima od muža Milana Kneževića, reditelja, i svoje porodice. Radl na raznim projektima, kao sto je program Agencije za rekonstrukciju "Vodic dobre prakse", u timu je stručnjaka koji kreiraju nacionalni program kako se leči dečja astma...
,,Pre osam godina, kao pedijatar pulmolog, načelnik odeljenja Bolnice za plućne bolesti, imala sam dilemu da li da napustim zemlju ili da ostanem. Te 1995. raditi u zdravstvu bilo je jako teško, zbog krize bio je los materijalni položaj zdravstvenih radnika, nedovoljno jasna zakonska regulativa, svest plaćanja privatniku vrlo niska... Bilo mi je potrebno puno hrabrosti da se, uz jasnu viziju i intuiciju da je to sto želim dobro i da ima budućnost, upustim u ovakav poduhvat", priseća se Knežević. U početku je bilo strašno, dodaje, pravila igre menjala su se sa svakom promenom ministra. Ali osnovnu ideju i koncept, da ljudima nedostaje topli pristup, dokaz da su svi, od sestre do lekara, zainteresovani za njegovo zdravlje čak i onda kad ode iz ordinacije, kako kaže dr Knezević, uspeli su da razviju do visokog nivoa.
Lekarska ordinacija za decu i odrasle Bel Medic otvorena je 24 sata. Na poziv pacijenta, u bilo koje doba dana ili večeri, odgovara medicinsko osoblje koje je prošlo kroz specijalnu edukaciju koja se primenjuje u privatnim klinikama u Evropi. Zato je, još u junu mesecu, ova klinika dobila međunarodni ISO standard kvaliteta ISO 9000.
Najevropljani
Evropski pokret u Srbiji do-deljuje nagradu ,,Najevro-pljanin" ljudima koji su svojim angažovanjem doprineli integrisanju evrop-ske ideje u Srbiji u toj godini, u oblasti politike, ekonomije, kuluture i preduzetništva.
Ove godine, titula ,,Najevropljanin" u oblasti politike pripala je posthumno pokojnom Zoranu Đinđiću, u domenu ekonomije Vladi Gligorovu, ekonomskom analitičaru, reditelju Goranu Markoviću za doprinos u kulturi i dr Jasmini Knežević u oblasti preduzetništva. Nagrade je 22. novembra u Skupštini grada titularima uručila gradonačelnica Beograda Radmila Hrustanović.
Dokaz, o kojem, istina, vlasnica ne priča, ali koji svedoči o tome da stranci prepoznaju ovaj kvalitet, kreiran po ugledu na svetska iskustva, jesu ugovori koje je Bel Medic sklopio o punoj zdravstvenoj nezi zaposlenih u kompanijama kao što su Erikson, Britiš Tobako, Tetrapak. Zatim, ugovori sa stranim privatnim osiguravajućim društvi-ma kao što su Alijansa, Global benefit grup, SOS International, čiji korisnici mogu da koriste usluge ove klinike, a da se troškovi refundiraju sa računa banke. Na ovu konstataciju, dr Knežević sa osmehom, koji dokazuje da je reč o ponosnoj, ali i skromnoj ženi, potvrdno dodaje: ,,Da, mi smo jedina privatna klinika u Srbiji koja to ima. Ali, trebalo je mnogo truda, zalaganja, kvalitetnog rada da bi se stiglo do tog nivoa da steknemo takvu vrstu preporuke da transfer novca zatvaramo preko banaka. To potvrđuje još jedno, a to je da se izveštaj Bel Medica prihvata svuda u svetu".Bez ikavog dvoumljenja, naša sagovornica priznaje da je u našoj zemlji izuzetno teško voditi privatni biznis. Narocito u oblasti zdravstva gde je još
uvek mnogo toga nedefinisano ili samo delimično pokriveno zakonskom regulativom. Upozorava i da će „ priča o zdravstvu, ustanovljenom po evropskim standardima, u našoj zemlji još morati da sačeka":
,,Nedopustivo je da uput ili recept sa potpisom i pečatom lekara specijaliste iz privatnog sektora nije u istoj ravni sa potpisom i pečatom iz državne zdravstvene ustanove i što pacijent sa izveštajem sa privatne klinike, koji je potpisao specijalista priznat ne samo u našem društvu nego u evropskim lekarskim krugovima, ne može da dobije bolovanje. To pravo mora da se izjednači. Ako mene, kao privatnika, društvo kontroliše da li radim po standardima i da li plaćam obaveze prema državi, onda je ovo sve potpuno nelogično i to mora da se promeni", uverena je direktorka Bel Medica.
Takođe, sistem zdravstvenog i socijalnog osiguranja treba da bude prilagođen evropskom zakonodavstvu, mišljenja je naša sagovornica, jer ako želimo da se integrišemo u evropske tokove, onda i to moramo da prilagođavamo. Inicijativu Lekarske komore privatnih klinika da se, u saradnji sa Dunav osiguranjem, izdvaja mesečna apanaža u koju će biti uključene izvesne lekarske usluge, dr Knežević je pozdravila ocenom da se konačno ,,nešto" pokrenulo, ali da ne treba da mnogo osmišljavamo neke naše modele, ako nam već ispred nosa mašu sa zakonodavstvom drugih zemalja koje u tome imaju mnogo više pozitivnog, ali i negativnog iskustva.
Bel Medica
Lekarska ordinacija Bel Medic za decu i odrasle ima 20 stalno zaposlenih. Sedam lekara od kojih dva lekara specialista interne medicine, dva pedijatra, jednog ginekologa i dva ,,porodična lekara, zaduženih za kućne obilaske i zdravstvenu brigu cele porodice.
Kao stručni konsultanti klinike angažovano je sto lekara specijalista iz više od 40 raznih oblasti, od uglednih profesora Medicinskog fakulteta do stručnjaka priznatih u forumima svetskih zdravstvenih ustanova. Laboratorija i kućne posete aktivne su 24 sata, kao i prevoz bolesnika ambulantnim kolima, a u slučaju da se određeni pregled ne može izvršiti na klinici, osoblje će vas o trošku klinike prebaciti tamo gde se analize mogu obaviti. Nisu najskuplji u Beogradu, ali ipak spadaju u kategoriju onih koji imaju za nijansu više cene u odnosu na ostale privatne ordinacije u gradu.
„ Važno je da se shvati neminovnost promene i potreba da se zdravstvo tretira kao nadogradnja. Zdravstvo je skupo, ali moramo da mislimo na to da je i zdravlje trošak koji, ukoliko o njemu ne razmišljamo na adekvatan način i ne delujemo preventivno, može biti izuzetno veliki."Svako od nas treba da ima aktivan
odnos prema svom zdravlju. Važno je
da svako ima mogućnost izbora, da
ima pravo da koristi svoje osiguranje
onako kako želi i da ima uvid u to na
šta je njegovo osiguranje na neki način potrošeno. Na taj nacin ce se zdravstvene kuće takmičiti između sebe da
budu što bolje, baš kao i hoteli za zvezdice!
U Skupštini grada Beograda sinoć su dodeljene Plakete pod nazivom "Naj-Evropljanin" iz oblasti politike, kulture, ekonomije i preduzetništva, kao priznanje za najveći doprinos evropeizaciji za 2003. godinu.
Prva nagrada "Evropske kuće" u Beogradu pripala je pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću, kao arhitekti i inicijatoru promena od 5. oktobra. Plaketu je primila supruga pokojnog premijera Ružica Đinđić. Druga je nagradu primila Jasmina Knežević, rukovodilac klinike "Bel Medik", za poslovni uspeh u medicini. Nagradu "Evropske kuće" za oblast kulture primio je profesor univerziteta, filmski i pozorišni režiser Goran Marković. Priznanje u oblasti ekonomije dodeljeno je Vladimiru Gligorovu. Ove godine prvi put proglašena je i "najevropskija" ideja za 2003. godinu. Priznanje je poneo brod "Idea Beograd" za projekat "Plovidba kroz evropu". Ovaj brod ploviće morima i rekama Evrope u periodu od 9. aprila do 16.novembra naredne godine pod barjakom "Evropske kuće".
